GREŠNICA LICA I NALIČJA

nikad neobjavljeno u nastavcima..

02.02.2017.

..4..

Na putu do stana, svratila sam do tržnog centra i kupila nešto za ručak i imala sam toliko vremena da se malo odmorim i spremim za rekreaciju koja je uvijek prijala poslije napornog dana, naporne noći, a poslije koje bih sa lakoćom utonula u san. Poslije nekoliko dana od nemilog događaja poslije rođendana, imala sam propušten poziv sa nepoznatog broja. Nisam bila raspoložena da zovem, očekujući da i, ako me neko trebao, biće uporan. Odložila sam telefon u ladicu i nastavila sa redovnim obavezama koje su iz dana u dan postajale iste. Nije mi bilo pomoći, posao me svakog dana sve više gušio. Moj kolega upucavao se bar jednom u toku dana, što je vremenom postala i naša svakodnevnica. Znao je i poslije radnog vremena poslati poruku, davajući do znanja da baš tog trenutka misli na mene, a u čemu je bio umjeren što mi se posebno sviđalo kod njega. ''Kad ćeš me opaliti'' ?, znao je reći u prolazu ''Kad ti prvo opališ mene'', odgovarala sam i vješto sam mu vraćala njegove udarce, očešući se o njega, svaki put kad je bilo prilike za to. Razmišljala sam da više od ovoga i ne bi prijalo i njemu i meni. Dovoljno smo se poznavali da bi završili seksom i gotovo sam sigurna da je ona fatačina u kancelariji vrijednija od bilo kakvog seksa sa njim. Imala je neku posebnu draž i upravo ona je bila i njegov i moj izduvni ventil kako najlakše prebroditi osmočasovno radno vrijeme iako je on bio u blagoj prednosti, obzirom da je često bio van kancelarije. Prolazili su dani koji se ni po čemu nisu izdvajali i postajala sam umorna od istih stvari, istih osoba, bila sam umorna od uzimanja i davanja. Jedan dan pripremala sam se za rekreaciju i zazvonio je telefon koji je pokazivao nepoznati broj, isti onaj od pre par dana. Bio je to nesvršeni pratilac sa parkinga, koji je u razgovoru na duhovit način pokušao pravdati način na koji je došao do mog broja telefona i rekao da sam to isto mogla i ja učiniti, naravno da sam htjela. Kako nisam imala izbora, predložila sam mu piće za iskupljenje i on kao da je samo to čekao i rekao da možemo večeras poslije mog treninga, on bi me pokupio i neobavezno popili piće. Kako nisam imala izbora, prihvatila sam i rekla mu da ću završiti u osam. Kasnila sam desetak minuta i nije se bunio. Stajao je naslonjen na auto i pušio cigaretu. Izdužena figura, tamnoputog muškarca u sportsko odjevenoj kombinaciji nije mogla sakriti moje oduševljenje. Spontano sam mu prišla, pružila ruku, a on nije gubio vrijeme, privukao me i poljubio u usta. ''Čekao sam ovo od one večeri kada me nisi pozvala u stan'', rekao mi na uho i otvorio vrata na suvozačevoj strani. Vozili smo se kroz grad, laganom vožnjom i prigušenom muzikom koja je prijala uhu i nije nas ometala u neobaveznom ćaskanju. Složili smo se da bi nam hladno točeno pivo prijalo na toploj večeri i završili smo u bašti jednog lokala na obali. Pričali smo o temama koje su se dešavale od poslednjeg susreta sve dok se nije privukao, poljubio u rame i rekao da o meni razmišlja od onog incidenta, da ne bi volio da na tome ostane, da ga jako privlačim, da prihvata bilo kakvu vrstu viđanja, ali samo da me viđa. Poslije druge čaše piva, opustili smo se prilično, mrak je pao i nije nam smetalo što su oko nas bili prisutni i drugi gosti. Razgovor koji smo vodili, bilo je zanimljiv, duhovit, u naletima i ozbiljan i obično smo misao prekidali uvaljivanjem jezika, a koje je prijalo i njemu i meni. Bila je ponoć i zamolila sam ga da me vozi kući. Parkirao je auto ispred zgrade, u mraku smo se ljubili i napaljujuće pohvatali, na čemu je i ostalo. Rekla sam mu da neko veće druženje ostavimo za drugi put, jer me čekao naporan dan. Na čudan način, ta njegova upornost tjerala me na razmišljanje, tjerala me da ga ponovo vidim. Zahvaljujući njemu, prestala sam razmišljati i o petku koji je takođe ostavio traga u naličju mog života. Bio je petak i pozvala sam ga na ručak na kraju radnog vremena. Sa zadovoljstvom je prihvatio i rekao da će doći po mene oko pet. Bio je tačan i u pet čekao me na dogovorenom mjestu. Ušla sam u auto i rekao mi da idemo njegovim, a da ćemo u povratku pokupiti moj sa parkinga, osmjehnuo se i uvalio mi jezik kad smo se udaljili iz dvorišta firme u kojoj radim. Vozio je van grada i nisam ga pitala gdje ćemo ručati. Vožnja i je i ovaj put bila udobna i nakon izvjesnog vremena stigli smo do konobe u etno stilu. Znala sam da služe ukusnu hranu i bila sam zadovoljna njegovim odabirom. Sjeli smo u jedan zavučeni ugao on nasuprot mene i odlučili da ne žurimo. Poručili smo piće i nazdravili u znak današnjeg druženja.

GREŠNICA LICA I NALIČJA
<< 02/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728